Правно необавезујућа Радна дефиниција негирања и искривљења холокауста усвојена је на пленарном састанку IHRA у Торонту 10. октобра 2013. године.
Ова дефиниција одраз је постојања свести да негирање и искривљење холокауста захтева обавезну реакцију и осуду на националном и међународном нивоу, као и да то питање изискује разматрање на глобалном нивоу. IHRA је зато усвојила следећу правно необавезујућу дефиницију као свој радни механизам:
Негирање холокауста означава дискурс и пропаганду која негира историјску стварност и размере истребљења Јевреја од стране нациста и њихових саучесника током Другог светског рата, истребљења познатог под називом холокауст или шоа. Негирање холокауста посебно се односи на сваки покушај изношења тврдњи да се холокауст/шоа није догодио.
Негирање холокауста може да подразумева и јавно негирање или довођење у сумњу коришћења главних механизама за уништавање (какви су гасне коморе, масовна стрељања, изгладњивање и мучење) или постојања намере да се изврши геноцид над јеврејским народом.
Негирање холокауста у његовим различитим облицима израз је антисемитизма. Негирање геноцида над Јеврејима покушај је да се националсоцијализам и антисемитизам ослободе кривице
или одговорности за геноцид над јеврејским народом. Облици негирања холокауста укључују и оптуживање Јевреја за претеривање или измишљање шое ради политичке или финансијске користи, као да је сама шоа последица завере коју су сковали Јевреји. Циљ свега тога је да се Јевреји прогласе кривим и да антисемитизам поново постане легитиман.
Циљеви негирања холокауста често се односе на рехабилитацију експлицитног антисемитизма и промовисање политичких идеологија и услова који погодују наступању догађаја исте врсте попут оних који се негирају.
Искривљење холокауста односи се поред осталог на:
1. Свесне напоре да се оправда или умањи утицај холокауста или његових главних елемената, укључујући сараднике и савезнике нацистичке Немачке;
2. Смањивање укупног броја жртава холокауста насупрот поузданим изворима;
3. Покушаје да се Јевреји окриве за изазивање геноцида над собом;
4. Изјаве у којима холокауст се представља као позитиван историјски догађај. Те изјаве не представљају негирање холокауста, већ су уско повезане са њим као радикални облици антисемитизма. Оне могу сугеришу да холокауст није довољно напредовао у остварењу свог циља „коначног решења јеврејског питања”;
5. Покушаји да се замагли одговорности за оснивање концентрационих логора и логора смрти које је осмислила и којима је управљала нацистичка Њемачка, стављајући кривицу на друге народе или етничке групе.
By signing up to the IHRA newsletter, you agree to our Privacy Policy
